|
06.05.2010. Praznik svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedan od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Đurđevdan je praznik vezan za puno narodnih običaja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost. Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan u srpskom narodu su svakako postojali i pre nego što je primljeno hrišćanstvo. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji. Glavni
|
običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje sa biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i kapije.
Ovo se čini da bi godina i dom bili "berićetni", "Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru". Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore. Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.
|
|
